NOVA SAGITARII (KOJA PO REDU?)
Pre tačno 16 dana je otkrivena eksplozija nove u sazežđu Strelca. To bi bila treća ili četvrta nova ove godine u sazvežđu Strelca; prošle godine ih je tamo bilo takođe četiri. Dok mnoga sazvežđa ne sakupe ni jednu novu godinama (decenijama!) Strelac se može pohvaliti veoma bogatom istorijom u ovom smislu.
Razlog je svima poznat: u pravcu Strelca se nalazi centar Galaksije, a tamo je i gustina zvezda najveća. Imajući to na umu nisam bio nestrpljiv da snimim novu, ali mi je ipak bilo frustrirajuće da čekam da prođe kolona ciklona i da se otvori mogućnost za snimanje. I kad sam konačno dočekao dobre uslove ispostavilo se da iznad nove stoji Mesec faze 20%. Divno.
Budući da je Strelac početkom novembra smešten jako nisko na jugozapadu, i da brzo zalazi, imao sam ideju da iskoristim objektiv pedeseticu na f2.8 i vrlo kratke ekspozicije. Svetla će biti dovoljno pa je za sve to dovoljan tripod.
Ukupno je snimljeno 20 snimaka od po 8sec; nebo je složeno pomoću DSS-a a sve je kasnije uklopljeno pomoću PS-a.
Seoce dole levo je udaljeno 9km; snimano je sa planine Babe u pravcu jugoistoka. Ako je neko radoznao - vide se i M8 i M20.
Danas se smatra da je sjaj nove 15 dana nakon inicijalne provale sjaja konstantan (-5.5). Drugim rečima pokušava se da se nove posmatraju kao "standardne sveće" za određivanje udaljenosti, nešto slično kao cefeide. E, a pošto je danas 16. dan, red je da i ja procenim sjaj i dam svoj skromni doprinos veseloj astronomskoj zajednici.
Na osnovu nekoliko okolnih zvezda sličnog sjaja sa priličnom sigurnošću se može reći da je nova magnitude 7.5-8.0. Međutim...
Pošto je snimano na 50mm žižne daljine, a to (naročito na 2.8) uopšte nije mnogo, rezolucija je upitna. Još gora je stvar što se neposredno pored nove nalazi zvezda magnitude 10.65, i to još severoistočno - to samo znači da su te dve zvezde stopljene i spojene u zajedničku.
Treba, dakle, razdvojiti novu od slučajne komšinice i proceniti magnitudu. Pošto je razlika između zajedničke magnitude koju sam procenio (7.5-8.0) i magnitude bezimene zvezde (10.65) približno 3,
odnosno 2.53, a to je približno 15 puta, dolazimo do finalne cifre koja je i dalje negde oko mag7.7-8.0.
Razlog je svima poznat: u pravcu Strelca se nalazi centar Galaksije, a tamo je i gustina zvezda najveća. Imajući to na umu nisam bio nestrpljiv da snimim novu, ali mi je ipak bilo frustrirajuće da čekam da prođe kolona ciklona i da se otvori mogućnost za snimanje. I kad sam konačno dočekao dobre uslove ispostavilo se da iznad nove stoji Mesec faze 20%. Divno.
Budući da je Strelac početkom novembra smešten jako nisko na jugozapadu, i da brzo zalazi, imao sam ideju da iskoristim objektiv pedeseticu na f2.8 i vrlo kratke ekspozicije. Svetla će biti dovoljno pa je za sve to dovoljan tripod.
Ukupno je snimljeno 20 snimaka od po 8sec; nebo je složeno pomoću DSS-a a sve je kasnije uklopljeno pomoću PS-a.
Seoce dole levo je udaljeno 9km; snimano je sa planine Babe u pravcu jugoistoka. Ako je neko radoznao - vide se i M8 i M20.
Danas se smatra da je sjaj nove 15 dana nakon inicijalne provale sjaja konstantan (-5.5). Drugim rečima pokušava se da se nove posmatraju kao "standardne sveće" za određivanje udaljenosti, nešto slično kao cefeide. E, a pošto je danas 16. dan, red je da i ja procenim sjaj i dam svoj skromni doprinos veseloj astronomskoj zajednici.
Na osnovu nekoliko okolnih zvezda sličnog sjaja sa priličnom sigurnošću se može reći da je nova magnitude 7.5-8.0. Međutim...
Pošto je snimano na 50mm žižne daljine, a to (naročito na 2.8) uopšte nije mnogo, rezolucija je upitna. Još gora je stvar što se neposredno pored nove nalazi zvezda magnitude 10.65, i to još severoistočno - to samo znači da su te dve zvezde stopljene i spojene u zajedničku.
Treba, dakle, razdvojiti novu od slučajne komšinice i proceniti magnitudu. Pošto je razlika između zajedničke magnitude koju sam procenio (7.5-8.0) i magnitude bezimene zvezde (10.65) približno 3,
odnosno 2.53, a to je približno 15 puta, dolazimo do finalne cifre koja je i dalje negde oko mag7.7-8.0.
Nove su pre svega sasvim drugačija pojava od supernovih. Kod supernove nakon eksplozije od zvezde ostaje samo neutronski skelet, a kod novih beli patuljak preživljava kataklizmu bukvalno neoštećen. To je i logično kad kod eksplozije nove u proseku dođe do paljenja količine materije tek negde oko 1/10.000 mase Sunca. Ovo nisu dovoljno snažne eksplozije da unište strukturu bilo koje zvezde, ali su dovoljne da zvezda pojačava svoju luminoznost za 100 hiljada puta.
Šta je hemijski supstrat za eksploziju? Koliko danas znamo, reč je o pozitivnoj povratnoj spregi gde dolazi do paljenja nataloženog vodonika u spoljnim slojevima belog patuljka. Pritom dolazi do fuzije i to se dešava kad temperatura nataloženog gasa dostigne 20 miliona Kelvina. Nastaju teži elementi a pritom skače temperatura i reakcija se ubrzava - sve dok se ne potroši gorivo. A goriva nema mnogo jer je reč o degenerisanom belom patuljku, sastavljenom iz već potrošenog goriva. Praktično može da eksplodira samo ono što se nataložilo - vodonik uglavnom - sa susedne zvezde i to je, već ponovljeno, ispod 1/10.000 mase Sunca.
Odakle taloženje gasa, vodonika uglavnom, na belom patuljku? Odgovor je u drugoj komponenti binarnog sistema, najčešće crvenom gigantu. A da bismo shvatili pojam transfera mase, moramo se prisetiti pojma Roche lobe... Nemam bolji prevod od "Rošeova zona".
U principu radi se o zoni oblika kapljice u kojoj je svaka zvezda neprikosnoveni gravitacioni gospodar. Materija van ove zone može da kruži oko zvezde ali sve unutar zone neizostavno pada najkraćim putem na zvezdu.
Kod belog patuljka je stvar prilično jasna, Rošeova zona se nalazi daleko od površine zvezde. Međutim, crveni gigant (koji često ima ne mnogo veću masu od belog patuljka) zapravo predstavlja ogromni oblak usijanog gasa. Spoljni slojevi giganta imaju malu gustinu i kad se sve sabere vrlo često gigant izlazi iz granica Rošeove zone.
Tu je ključ - kad je zvezda veća nego što njena masa može da zadrži na okupu. Faktički polazni preduslov je da spoljni slojevi crvenog giganta budu van Rošeove zone i eto transfera materije na manjeg pratioca. Apsurdno ali mali proždire velikog na sasvim jednostavan način.
A zašto uopšte eksplodira gas na malom patuljku? Odgovor je opet u astrofizici: zbog Čandrasekarove granice. To je najveća moguća masa koju može da ima beli patuljak a da ne eksplodira. To je zapravo masa gde vodonik dostiže 20 miliona Kelvina i gde se aktivira fuzija.
Update 5.11.2016g:
Moji drugari sa Astronomskog foruma su mi sugerisali da na poslednjoj fotki imam zabeležene dve nove. Druga je eksplodirala 25. oktobra.
Problem je bio u tome što sam samo grubo našao region dotične nove (njena oznaka je PNV J18205200-2822100 ASASSN-16ma), nigde nema karte za vizuelno snalaženje. Na kraju sam našao dotičnu po koordinatama - nalazi se u levom delu kadra i ima magnitudu od oko 8.0:
Naravno da je procenjivanje olakšano činjenicom da se pored nove nalazi zvezda približne magnitude - 8.80mag.
Potrudio sam se da nađem fotku tog regiona iz perioda pre eksplozije; jedino što sam imao je fotka Mlečnog Puta na 17mm iz avgusta ove godine. Karakteristični četvorougao nove obeležene zelenim crticama je vidljiv, ali na njemu nema nove:
Zvezda dole koja je najsjajnija je Kaus Meridionalis (Medialis), odnosno Sigma Sagitarii ako vam treba vizuelni orijentir. Nalaženje nove u ovom pretrpanom delu Mlečnog Puta sasvim sigurno predstavlja posebnu vrstu avanture.
Šta je hemijski supstrat za eksploziju? Koliko danas znamo, reč je o pozitivnoj povratnoj spregi gde dolazi do paljenja nataloženog vodonika u spoljnim slojevima belog patuljka. Pritom dolazi do fuzije i to se dešava kad temperatura nataloženog gasa dostigne 20 miliona Kelvina. Nastaju teži elementi a pritom skače temperatura i reakcija se ubrzava - sve dok se ne potroši gorivo. A goriva nema mnogo jer je reč o degenerisanom belom patuljku, sastavljenom iz već potrošenog goriva. Praktično može da eksplodira samo ono što se nataložilo - vodonik uglavnom - sa susedne zvezde i to je, već ponovljeno, ispod 1/10.000 mase Sunca.
Odakle taloženje gasa, vodonika uglavnom, na belom patuljku? Odgovor je u drugoj komponenti binarnog sistema, najčešće crvenom gigantu. A da bismo shvatili pojam transfera mase, moramo se prisetiti pojma Roche lobe... Nemam bolji prevod od "Rošeova zona".
U principu radi se o zoni oblika kapljice u kojoj je svaka zvezda neprikosnoveni gravitacioni gospodar. Materija van ove zone može da kruži oko zvezde ali sve unutar zone neizostavno pada najkraćim putem na zvezdu.
Kod belog patuljka je stvar prilično jasna, Rošeova zona se nalazi daleko od površine zvezde. Međutim, crveni gigant (koji često ima ne mnogo veću masu od belog patuljka) zapravo predstavlja ogromni oblak usijanog gasa. Spoljni slojevi giganta imaju malu gustinu i kad se sve sabere vrlo često gigant izlazi iz granica Rošeove zone.
Tu je ključ - kad je zvezda veća nego što njena masa može da zadrži na okupu. Faktički polazni preduslov je da spoljni slojevi crvenog giganta budu van Rošeove zone i eto transfera materije na manjeg pratioca. Apsurdno ali mali proždire velikog na sasvim jednostavan način.
A zašto uopšte eksplodira gas na malom patuljku? Odgovor je opet u astrofizici: zbog Čandrasekarove granice. To je najveća moguća masa koju može da ima beli patuljak a da ne eksplodira. To je zapravo masa gde vodonik dostiže 20 miliona Kelvina i gde se aktivira fuzija.
Update 5.11.2016g:
Moji drugari sa Astronomskog foruma su mi sugerisali da na poslednjoj fotki imam zabeležene dve nove. Druga je eksplodirala 25. oktobra.
Problem je bio u tome što sam samo grubo našao region dotične nove (njena oznaka je PNV J18205200-2822100 ASASSN-16ma), nigde nema karte za vizuelno snalaženje. Na kraju sam našao dotičnu po koordinatama - nalazi se u levom delu kadra i ima magnitudu od oko 8.0:
Naravno da je procenjivanje olakšano činjenicom da se pored nove nalazi zvezda približne magnitude - 8.80mag.
Potrudio sam se da nađem fotku tog regiona iz perioda pre eksplozije; jedino što sam imao je fotka Mlečnog Puta na 17mm iz avgusta ove godine. Karakteristični četvorougao nove obeležene zelenim crticama je vidljiv, ali na njemu nema nove:
Zvezda dole koja je najsjajnija je Kaus Meridionalis (Medialis), odnosno Sigma Sagitarii ako vam treba vizuelni orijentir. Nalaženje nove u ovom pretrpanom delu Mlečnog Puta sasvim sigurno predstavlja posebnu vrstu avanture.
Коментари
Постави коментар