I PREŽIVESMO...
...još jednu kataklizmu. Ničim izazvani, novinari mnogih srpskih portala (ali i tzv "ozbiljnih medija") su ovog septembra preneli histeričnu vest koja otprilike glasi: pojaviće se crni Mesec a to nikako ne može da bude dobro.
Međutim, u nastavku teksta čitaoc može da sazna da se procene o tome da to nije dobro - zasnivaju na mišljenju astrologa.
Na stranu što to mišljenje ima činjeničnu vrednost kao mišljenje urađenog narkomana o političkoj situaciji u svetu; verujem da se većina čitaoca toplo obradovala kad su pročitali da se mišljenje bazira na mišljenju astrologa. Ne bi valjalo da je o opasnosti nešto saopštila ovde uvek omražena NASA.
Dakle, u susret predstojećoj kataklizmi sam rešio da napravim nekoliko fotki Meseca, da imam za uspomenu na onom svetu.
Doduše, Mesec nikako ovde nije bio crn.
A ni ovde. Naprotiv.
Po teoretičarima zabune, pardon, zavere, Mesec će nam okrenuti svoju tamnu stranu i to će biti suština. Ono što je pitanje da li oni znaju (ili se prave da ne znaju) je da se to događa uglavnom jednom mesečno - pojava se zove mlad Mesec. Ponekad to bude udruženo sa pomračenjem Sunca, a to već na ovim prostorima uvek ima primese masovne histerije. Od strane naroda ili vlasti, svejedno je.
Dok sam razmišljao o prirodi takvih eksperimenata vlasti nad narodom, jer drugog objašnjenja nema, setio sam se da je okidač za ovu mentalnu egzibiciju bila činjenica da se u popularnoj kulturi pojava kada se desi da se dvaput mesečno javi mlad Mesec zove crn Mesec. I ta pojava se tako zove tek odnedavno, čak ni astrolozi nemaju pojma o tome, što znači da je reč o skorašnjem krštavanju jarića. Međutim, ovog puta su se svi malo prešli - mlad Mesec je padao prvog septembra u 9:05h (UT) a sledeći je bio prvog oktobra u 00:14h, dakle 14 minuta je ušao u oktobar pa samim tim nije ni mogao da bude crni Mesec. Kod nas treba dodati još dva sata pa je tako u pitanju 2:14h.
Ali ajde, da ne kvarim novinarima priču, nisam to hteo da komentarišem po portalima.
Međutim, ono što je na ovim fotkama bi verovatno izazvalo još veću paniku među novinarima i astrolozima, samo da su znali. Naime, ovde se Neptun opasno približio Mesecu i, po mom lokalnom vremenu koliko sam procenio, neki minut pre 21h će Mesec zakloniti Neptun.
Ok, ova poslednja rečenica zahteva detaljnije objašnjenje novinarima i astrolozima: Neptun će proći iza Meseca, nikako obrnuto.
U momentu snimanja (18:48h) položaj poslednje planete Sunčevog sistema je bio ovde:
Dakle, dva sata nakon toga desila se okultacija ali ja to nisam snimio. Razlika u sjaju između punog Meseca i Neptuna je ogromna budući da je Neptun nevidljiv golim okom (magnituda 7.8), moglo je teleskopom ali bi i to bio veoma pipav posao sa ne baš vrhunskim rezultatima. Druga je priča okultacija Jupitera koji je i veći i sjajniji, ili recimo Venere. Neptun je najtamnija planeta gledano po sjaju, a i prividni prečnik mu je najmanji: 2.4 sekunde što je 12 puta manje od prividnog prečnika Jupitera. To u praksi znači da možemo da se pozdravimo sa bilo kakvim detaljima na njegovoj površini kad su u pitanju naši amaterski teleskopi - čak i uočavanje male loptice traži veća uvećanja.
Neptun je prošao preko donje ivice Meseca, to je njegov Severni Pol, i da živim malo južnije (Grčka recimo) ovo ne bi bilo vidljivo: Neptun bi promašio za malo.
Nešto treba reći i o samom pojmu Mesečevih okultacija. Mesec na svom putu oko Zemlje može da zakloni u principu svaki objekt koji se nalazi 6.5 stepeni iznad i ispod ravni u kojoj se kreće - poznate kao ekliptika. To najčešće budu zvezde, ali može da zakloni i planete pa i neke deep sky objekte. U poslednjem slučaju možemo da vidimo Mesec kako prelazi preko Vlašića, recimo.
Ako mislite da okultacije imaju samo istorijski značaj i da nemaju primenu u nauci - grešite. Premda se okultacijama danas skoro isključivo bave amateri, u skorašnjoj prošlosti je okultacija kao metod poslužila i u identifikaciji kvazara. Objašnjenje je prosto - radio-teleskopi su oduvek imali malu rezoluciju; danas je to malo bolje ali je u prošlosti bilo izuzetno izraženo. Razlog je fizika: izuzetno duge frekvencije radio-talasa i dobra rezolucija su pojmovi koji nikako ne idu zajedno.
Dakle, imamo radio-izvor (kvazar) ali ne možemo precizno da odredimo njegov položaj. Ali ako se desi okultacija Mesecom - naše je samo da znamo tačno vreme i geografski položaj opservatorije. Nakon toga se položaj kvazara veoma precizno može izračunati. A sledećeg dana se koordinate kvazara posmatraju optičkim teleskopima da bi se videlo šta je to tamo. I nije malo iznenađenje bilo kada sa ispostavilo da su to zapravo jezgra veoma udaljenih galaksija, odnosno izuzetno jaka radio-emisija iz njih.
Druga vrsta primene je posmatranje okultacije zvezde. Zahvaljujući činjenici da se Mesec kreće u odnosu na zvezde pola ugaone sekunde u sekundi, mi imamo mogućnost čak i da merimo prečnik zvezda. Ovo, naravno, ne važi za amaterske teleskope - kod nas se okultacija desi bukvalno trenutno. Takođe od pomoći je činjenica da Mesec nema atmosferu (dobro, ima i mišljenja da ima atmosferu ali je ona veoma retka) pa nema zatamnjenja. Tada je najbitnije spektroskopski ispitati zvezdu iz razloga objašnjenog nadalje. Ono što dolazi u obzir i za manje teleskope je analiza samog momenta okultacije, najbolje putem snimka. Ukoliko sjaj stepenasto pada to onda znači da imamo posla sa dvojnom/višestrukom zvezdom. A na kraju najinteresantnija je granična okultacija, tamo gde zvezda samo okrzne severni ili južni Mesečev pol, pa usled njenog tangencijalnog kretanja preko reljefa terminatora dobijemo brzo treperenje zaklonjene zvezde.
I treći tip Mesečeve okultacije, koji smo ovde upravo imali za slučaj, je okultacija planete. U suštini jako korisna pojava ako uspete da izmerite (bolje rečeno snimite pa izmerite) trajanje opadanja sjaja planete. Kad dužinu opadanja sjaja u vremenskim sekundama pomnožite sa 0.55 dobija se prečnik planete u uglovnim sekundama.
Postoji još sijaset tipova okultacija između svih mogućih nebeskih tela kao što su komete, planete, zvezde, asteroidi... Treba samo spomenuti da su Uranovi prstenovi otkriveni upravo na taj način. Okultacija zvezde HD 128598 Uranom je bila planirana za izučavanje atmosfere planete. Dok su se svi pripremali da do okultacije dođe - zvezda je zatreperila nekoliko puta, tačno dok je prolazila kroz poluprovidne prstenove. Nakon okultacije, sa druge strane takođe je treperenje usledilo. A najčudnija stvar je što je Herschell pre nekoliko vekova nagovestio da verovatno postoje prstenovi. Kako je to naslutio, ne zna se. Ono što se zna to je da su prstenovi praktično nevidljivi optičkim teleskopima sa Zemlje, naročito teleskopima dostupnim Herschell-u.
Eto, da su novinari samo znali za okultaciju ne bi se blamirali sa crnim Mesecom. Ja sam ponosan i sebe smatram najodgovornijim što nisam ovu apokaliptičnu tvrdnju proširio dalje, i što sam novinarima i narodu omogućio miran san - do sledeće okultacije.
A i šteta bi bila da propadne ovako prelep svet:
Međutim, u nastavku teksta čitaoc može da sazna da se procene o tome da to nije dobro - zasnivaju na mišljenju astrologa.
Na stranu što to mišljenje ima činjeničnu vrednost kao mišljenje urađenog narkomana o političkoj situaciji u svetu; verujem da se većina čitaoca toplo obradovala kad su pročitali da se mišljenje bazira na mišljenju astrologa. Ne bi valjalo da je o opasnosti nešto saopštila ovde uvek omražena NASA.
Dakle, u susret predstojećoj kataklizmi sam rešio da napravim nekoliko fotki Meseca, da imam za uspomenu na onom svetu.
Doduše, Mesec nikako ovde nije bio crn.
A ni ovde. Naprotiv.
Po teoretičarima zabune, pardon, zavere, Mesec će nam okrenuti svoju tamnu stranu i to će biti suština. Ono što je pitanje da li oni znaju (ili se prave da ne znaju) je da se to događa uglavnom jednom mesečno - pojava se zove mlad Mesec. Ponekad to bude udruženo sa pomračenjem Sunca, a to već na ovim prostorima uvek ima primese masovne histerije. Od strane naroda ili vlasti, svejedno je.
Dok sam razmišljao o prirodi takvih eksperimenata vlasti nad narodom, jer drugog objašnjenja nema, setio sam se da je okidač za ovu mentalnu egzibiciju bila činjenica da se u popularnoj kulturi pojava kada se desi da se dvaput mesečno javi mlad Mesec zove crn Mesec. I ta pojava se tako zove tek odnedavno, čak ni astrolozi nemaju pojma o tome, što znači da je reč o skorašnjem krštavanju jarića. Međutim, ovog puta su se svi malo prešli - mlad Mesec je padao prvog septembra u 9:05h (UT) a sledeći je bio prvog oktobra u 00:14h, dakle 14 minuta je ušao u oktobar pa samim tim nije ni mogao da bude crni Mesec. Kod nas treba dodati još dva sata pa je tako u pitanju 2:14h.
Ali ajde, da ne kvarim novinarima priču, nisam to hteo da komentarišem po portalima.
Međutim, ono što je na ovim fotkama bi verovatno izazvalo još veću paniku među novinarima i astrolozima, samo da su znali. Naime, ovde se Neptun opasno približio Mesecu i, po mom lokalnom vremenu koliko sam procenio, neki minut pre 21h će Mesec zakloniti Neptun.
Ok, ova poslednja rečenica zahteva detaljnije objašnjenje novinarima i astrolozima: Neptun će proći iza Meseca, nikako obrnuto.
U momentu snimanja (18:48h) položaj poslednje planete Sunčevog sistema je bio ovde:
Dakle, dva sata nakon toga desila se okultacija ali ja to nisam snimio. Razlika u sjaju između punog Meseca i Neptuna je ogromna budući da je Neptun nevidljiv golim okom (magnituda 7.8), moglo je teleskopom ali bi i to bio veoma pipav posao sa ne baš vrhunskim rezultatima. Druga je priča okultacija Jupitera koji je i veći i sjajniji, ili recimo Venere. Neptun je najtamnija planeta gledano po sjaju, a i prividni prečnik mu je najmanji: 2.4 sekunde što je 12 puta manje od prividnog prečnika Jupitera. To u praksi znači da možemo da se pozdravimo sa bilo kakvim detaljima na njegovoj površini kad su u pitanju naši amaterski teleskopi - čak i uočavanje male loptice traži veća uvećanja.
Neptun je prošao preko donje ivice Meseca, to je njegov Severni Pol, i da živim malo južnije (Grčka recimo) ovo ne bi bilo vidljivo: Neptun bi promašio za malo.
Nešto treba reći i o samom pojmu Mesečevih okultacija. Mesec na svom putu oko Zemlje može da zakloni u principu svaki objekt koji se nalazi 6.5 stepeni iznad i ispod ravni u kojoj se kreće - poznate kao ekliptika. To najčešće budu zvezde, ali može da zakloni i planete pa i neke deep sky objekte. U poslednjem slučaju možemo da vidimo Mesec kako prelazi preko Vlašića, recimo.
Ako mislite da okultacije imaju samo istorijski značaj i da nemaju primenu u nauci - grešite. Premda se okultacijama danas skoro isključivo bave amateri, u skorašnjoj prošlosti je okultacija kao metod poslužila i u identifikaciji kvazara. Objašnjenje je prosto - radio-teleskopi su oduvek imali malu rezoluciju; danas je to malo bolje ali je u prošlosti bilo izuzetno izraženo. Razlog je fizika: izuzetno duge frekvencije radio-talasa i dobra rezolucija su pojmovi koji nikako ne idu zajedno.
Dakle, imamo radio-izvor (kvazar) ali ne možemo precizno da odredimo njegov položaj. Ali ako se desi okultacija Mesecom - naše je samo da znamo tačno vreme i geografski položaj opservatorije. Nakon toga se položaj kvazara veoma precizno može izračunati. A sledećeg dana se koordinate kvazara posmatraju optičkim teleskopima da bi se videlo šta je to tamo. I nije malo iznenađenje bilo kada sa ispostavilo da su to zapravo jezgra veoma udaljenih galaksija, odnosno izuzetno jaka radio-emisija iz njih.
Druga vrsta primene je posmatranje okultacije zvezde. Zahvaljujući činjenici da se Mesec kreće u odnosu na zvezde pola ugaone sekunde u sekundi, mi imamo mogućnost čak i da merimo prečnik zvezda. Ovo, naravno, ne važi za amaterske teleskope - kod nas se okultacija desi bukvalno trenutno. Takođe od pomoći je činjenica da Mesec nema atmosferu (dobro, ima i mišljenja da ima atmosferu ali je ona veoma retka) pa nema zatamnjenja. Tada je najbitnije spektroskopski ispitati zvezdu iz razloga objašnjenog nadalje. Ono što dolazi u obzir i za manje teleskope je analiza samog momenta okultacije, najbolje putem snimka. Ukoliko sjaj stepenasto pada to onda znači da imamo posla sa dvojnom/višestrukom zvezdom. A na kraju najinteresantnija je granična okultacija, tamo gde zvezda samo okrzne severni ili južni Mesečev pol, pa usled njenog tangencijalnog kretanja preko reljefa terminatora dobijemo brzo treperenje zaklonjene zvezde.
I treći tip Mesečeve okultacije, koji smo ovde upravo imali za slučaj, je okultacija planete. U suštini jako korisna pojava ako uspete da izmerite (bolje rečeno snimite pa izmerite) trajanje opadanja sjaja planete. Kad dužinu opadanja sjaja u vremenskim sekundama pomnožite sa 0.55 dobija se prečnik planete u uglovnim sekundama.
Postoji još sijaset tipova okultacija između svih mogućih nebeskih tela kao što su komete, planete, zvezde, asteroidi... Treba samo spomenuti da su Uranovi prstenovi otkriveni upravo na taj način. Okultacija zvezde HD 128598 Uranom je bila planirana za izučavanje atmosfere planete. Dok su se svi pripremali da do okultacije dođe - zvezda je zatreperila nekoliko puta, tačno dok je prolazila kroz poluprovidne prstenove. Nakon okultacije, sa druge strane takođe je treperenje usledilo. A najčudnija stvar je što je Herschell pre nekoliko vekova nagovestio da verovatno postoje prstenovi. Kako je to naslutio, ne zna se. Ono što se zna to je da su prstenovi praktično nevidljivi optičkim teleskopima sa Zemlje, naročito teleskopima dostupnim Herschell-u.
Eto, da su novinari samo znali za okultaciju ne bi se blamirali sa crnim Mesecom. Ja sam ponosan i sebe smatram najodgovornijim što nisam ovu apokaliptičnu tvrdnju proširio dalje, i što sam novinarima i narodu omogućio miran san - do sledeće okultacije.
A i šteta bi bila da propadne ovako prelep svet:
Коментари
Постави коментар