OBRADA M101
Pošto ima primedbi da samo kačim fotke bez objašnjenja postupka dobijanja istih, tj. obrade evo nečeg postupno objašnjenog.
Astrofotografija je karakteristična po procesingu koji se uči, kao i sve ostalo, ali koji nije ni brz ni lak u odnosu na klasičnu (dnevnu) fotografiju. Ovde imamo na brzinu snimljeno 40 ekspozicija galaksije m101 po pola minuta na ISO1600 sa uobičajene pozicije koju karakteriše LP predgrađa. Znači moglo je i bolje ali metode nisu scientific, kao ni zahtevani rezultat.
Obrada je rađena u Photoshopu.
Iz Irisa je, nakon stakiranja izašao sledeći rezultat:
Ovde se jedino vidi da se ništa ne vidi. Ali nemojte da vas to zavara: dinamički raspon ovog TIF-a je dovoljan da istrpi svakojaka silovanja. Galaksija u centru se gotovo i ne vidi ali nakon 4 uzastopna podešavanja opcijom curves i doterivanja levels dobija se ovo:
Vidimo veliko vinjetiranje i prašinu na senzoru. Ovde se zapravo radi o veoma pojačanom kontrastu na slici koji preuveličava sve ove nabrojane optičke mane. To je i razlog zašto ja ne snimam flat frejmove već ih pravim veštačkim putem.
Veštački put bi bio kopiranje i invertovanje ove slike (image > adjusment > invert) a zatim istu treba malo doterati, skupiti levelse konkretno.
Dobija se konkretno ovo:
Sad kad imamo dve otvorene slike u PS-u, kliknemo na originalnu tj. prvu. U meniju Image odabere se Apply image, source treba da bude invertovana slika. Blending ide na multiply, opcije mask i donja opcija invert se čekiraju i opacity proba odokativno. Retko je potrebno 100%, obično 50-60% ali to zavisi od slučaja do slučaja.
Na ovaj način se dobrim delom rešavamo vinjetiranja i prašine. Ako je potrebno posle ovoga ide doterivanje levels. Nakon toga ide star mask opcija, ponovo se duplira fotka i radimo sa kopijom.
Na kopiji se levels podešavaju na sledeći način: levi klizač (input levels) se dotera preko najvećeg dela uzvišenja na grafiku. Takoreći nebo i većina detalja se nakon toga zacrne, ostanu samo sjajnije zvezde. Odabere se gaussian blur na 2-4 i podesi saturation na iznad +30. Ovim dobijamo izuzetno šarene i velike zvezde gde je možda potrebno podesiti color balance, meni zbog LP-a često nebo i zvezde vuku na narandžasto. Onda je potrebno pojačati plavu (ujedno smanjiti žutu) a ponekad pojačati i cijan klizač.
Ovako bi izgledala star maska koju prebacimo preko originala opcijom aply image, blending mode ide na screen. Na kraju se dobije finalna fotka koja izgleda više-manje ovako:
Astrofotografija je karakteristična po procesingu koji se uči, kao i sve ostalo, ali koji nije ni brz ni lak u odnosu na klasičnu (dnevnu) fotografiju. Ovde imamo na brzinu snimljeno 40 ekspozicija galaksije m101 po pola minuta na ISO1600 sa uobičajene pozicije koju karakteriše LP predgrađa. Znači moglo je i bolje ali metode nisu scientific, kao ni zahtevani rezultat.
Obrada je rađena u Photoshopu.
Iz Irisa je, nakon stakiranja izašao sledeći rezultat:
Ovde se jedino vidi da se ništa ne vidi. Ali nemojte da vas to zavara: dinamički raspon ovog TIF-a je dovoljan da istrpi svakojaka silovanja. Galaksija u centru se gotovo i ne vidi ali nakon 4 uzastopna podešavanja opcijom curves i doterivanja levels dobija se ovo:
Vidimo veliko vinjetiranje i prašinu na senzoru. Ovde se zapravo radi o veoma pojačanom kontrastu na slici koji preuveličava sve ove nabrojane optičke mane. To je i razlog zašto ja ne snimam flat frejmove već ih pravim veštačkim putem.
Veštački put bi bio kopiranje i invertovanje ove slike (image > adjusment > invert) a zatim istu treba malo doterati, skupiti levelse konkretno.
Dobija se konkretno ovo:
Sad kad imamo dve otvorene slike u PS-u, kliknemo na originalnu tj. prvu. U meniju Image odabere se Apply image, source treba da bude invertovana slika. Blending ide na multiply, opcije mask i donja opcija invert se čekiraju i opacity proba odokativno. Retko je potrebno 100%, obično 50-60% ali to zavisi od slučaja do slučaja.
Na ovaj način se dobrim delom rešavamo vinjetiranja i prašine. Ako je potrebno posle ovoga ide doterivanje levels. Nakon toga ide star mask opcija, ponovo se duplira fotka i radimo sa kopijom.
Na kopiji se levels podešavaju na sledeći način: levi klizač (input levels) se dotera preko najvećeg dela uzvišenja na grafiku. Takoreći nebo i većina detalja se nakon toga zacrne, ostanu samo sjajnije zvezde. Odabere se gaussian blur na 2-4 i podesi saturation na iznad +30. Ovim dobijamo izuzetno šarene i velike zvezde gde je možda potrebno podesiti color balance, meni zbog LP-a često nebo i zvezde vuku na narandžasto. Onda je potrebno pojačati plavu (ujedno smanjiti žutu) a ponekad pojačati i cijan klizač.
Ovako bi izgledala star maska koju prebacimo preko originala opcijom aply image, blending mode ide na screen. Na kraju se dobije finalna fotka koja izgleda više-manje ovako:
Коментари
Постави коментар